U fokusu - Srbija

Srbiji više sredstava od 2014.

Više sredstava iz predpristupnih fondova Srbija će imati nakon dobijanja statusa kandidata za članstvo u EU, ocenili učesnici javnog slušanja "Korišćenje pretpristupnih fondova EU". Od 2014. godine može se očekivati više novca, pošto članice EU pregovaraju o budžetu za period od 2014. do 2020. godine.

Nakon dobijanja statusa kandidata za članstvo u EU, Srbija će dobijati više sredstava iz predpristupnih fondova, a značajniju finansijsku pomoć može očekivati od 2014. godine, ukazali su učesnici javnog slušanja "Korišćenje pretpristupnih fondova EU" u republičkom parlamentu.

Kandidaturom, kako su napomenuli učesnici debate, Srbija će na raspologanju imati i sredstva iz fondova za regionalni, ruralni razvoj i za razvoj ljuskih resursa, a nove investicije može da očekuje posebno u oblastima zaštite životne sredine, borbe protiv klimatskih promena, poboljšanja kvaliteta vode, vazduha i zemljišta.

"Srbija će na daljem putu ka EU dobijati više sredstava iz pretpristupnih fondova što će joj biti tehnička podrška, ali i motivacija da nastavi sa reformama", rekla je direktorka Kancelarije za evropske integracije Milica Delević, napomenuvši da bi Srbija, da je članica EU na godišnjem nivou iz strukturnih fondova dobijala oko 1,4 milijardi evra.

Novac koji će se povećati na putu ka EU jeste samo dodatna motivacija za stvari koje bismo inače radili da bi bolje funkcionisalo srpsko društvo, istakla je Delevićeva i navela primer Bugarske, koja je po veličini i broju stanovnika slična Srbiji, a koja je od 2007. do 2013. godine iz strukturnih fondova dobila sedam milijardi evra.

Delevićeva je ukazala da je Srbija od početka tranzicije od EU preko predpristupnih fondova i pojedinačnim donacijama zemalja članica dobila oko 3,5 milijarde evra, što je otišlo u obrazovanje, lokalni razvoj, poljoprivredu, infrastrukturu.

Korist od kandidature za članstvo u EU, kako kaže predsednica Skupština Srbije Slavica Đukić Dejanović, mnogo je veća od pristupa IPA sredstvima, koji će od 2014. do 2020, iznositi 14,1 milijdu evra, iako će se finalna odluka o iznosu raspoloživih sredstava znati tokom ove godine.

Predsednica parlamenta je podsetila da je Srbija posle brojnih izazova i dosta truda postala kandidat za člana EU, pa zato ni taj, ekonomski segment, nije zanemarljiv za prosečnog građanina.

Đukić Dejanović je uverena da u ovom momentu, pripremajući se za konkurisanje za sredstva IPA fondova, Srbija treba da se fokusira na nekoliko segmenata, među kojima je i učenje o procesima i načinu na koji funkcioniše sistem EU.

Pet komponenti IPA fondova

Pošto je dobila status kandidata za članstvo u Uniji, imaće pravo da koristi svih pet komponenti IPA fondova, a više sredstava može očekivati od 2014. godine, pošto članice EU trenutno pregovaraju o budžetu za period od 2014. do 2020. godine, rekao je koordinator za fondove EU Ognjen Mirić.

"Do dobijanja statusa kandidata za članstvo u Uniji Srbija je imala pravo da koristi dve, od pet komponenti iz IPA fondova - za pomoć tranziciji i za prekograničnu saradnju, a sada će na rapolaganju imati i sredstva iz fondova za regionalni, ruralni razvoj i za razvoj ljuskih resursa", objasnio je Mirić, koji je i zamenik direktora vladine Kancelarije za evropske integracije.

Kada se govori o IPA fondovima, kako smatra potpredsednica Skupštine Srbije i poslanik DS-a Gordana Čomić, važno je da svi znaju da su sredstva iz tih fondova sredstva poreskih obveznika država članica Unije i da se taj novac izdvaja za poboljšanje života u onih zemljama koje se pridružuju EU.

Da će kandidatura i put ka punom članstvu u EU, pored mnogo više stabilnosti i bezbednostim Srbiji doneti i nove investicije, naročito u oblastima koje su važne EU, poput zaštite životne sredine, borbe protiv klimatskih promena, poboljšanja kvaliteta vode, vazduha i zemljišta, mišljenja je i predsednica beogradskog Fonda za političku izuzetnost Sonja Liht.

Prema njenoj oceni, tačno je da Evropa uslovljava Srbiju kada je reč o tim problemima, ali se zaboravlja da ta uslovljavanja znače zdraviji život.

Liht je ukazala da je od izuzetnog značaja otvaranje modernih deponija, što je počelo upravo uz podršku EU, kao i drugačiji način tretiranja otpadnih voda. Ona je uverena da bi Srbija bila bliže EU da je, kao što to predviđa Agenda 2020, učinila ozbiljne iskorake u razvoju zelene, čiste energije.

Među korisnicima IPA fondova je i Ministarstvo prosvete i nauke, a državni sekretar Tinde Kovač Cerović poručila je da su svi realizovani projekti imali razvojni karakter i prioritete.